Liza Vingejt

Dva čitaoca nikada ne čitaju istu knjigu, jer na svet svi gledamo drugačijim očima, provlačimo priču kroz različita životna iskustva.

Treba mi bol koji razumem umesto onog koji ne razumem. Treba mi bol koji ima početak i kraj, ne onaj koji traje zauvek i seče do same kosti.

Spoznala sam u životu da je prošlost pomalo nalik kelju. Obično je gorka. Najbolje je ne prežvakavati je predugo.

Spoznala sam u životu da je prošlost pomalo nalik kelju. Obično je gorka. Najbolje je ne prežvakavati je predugo.

Živimo u svetu koji pokreće zabava“, trezveno kaže Trent. „Sve je dozvoljeno.“

Čudno je kako ti nešto na šta si navikao izgleda dobro čak i ako je loše.

Koliko god možda voleli melodiju nekog minulog dana ili zamišljali pesmu nekog budućeg, moramo da igramo uz muziku današnjeg, ili ćemo uvek biti van koraka, povoditi se unaokolo u nečemu što ne odgovara trenutku.

„Ženina prošlost ne mora da predviđa njenu budućnost. Ako hoće, ona može da pleše uz novu muziku. Svoju sopstvenu muziku. Da bi čula melodiju, treba samo da prestane da govori. Sa samom sobom, hoću reći. Vazda pokušavamo da uverimo sebe u ovo i ono.“

A hartije od vrednosti koje menjaju vlasnike... nisu puke gravirane cedulje koje obećavaju određene novčane dividende, već žive i zdrave bebe od krvi i mesa.“

iz članka „tržište beba“,

The Saturday Evening Post, 1. februara, 1939.

„One su, stalno je ponavljala [Džordžija Tan], neispisane tablice. Rađaju se neukaljane, a ako ih usvojite u ranom uzrastu i okružite lepotom i kulturom, postaće sve što želite da budu.“

barbara bizanc rejmond,

Kradljivica beba

Ali i sestre su drugarice. Sestre su naročite drugarice.“