Žermen Filipović

Znam jer takav je život: taman kad pomislite da ste stigli pred gol, podignete pogled i shvatite da su stative pomerene dok ste vi gledali u teren pred sobom.

Ko je bila ta žena i zašto nisam bila podjednako srećna kao što sam izgledala? Ponekad bih, dok bih se vozila gondolom u Veneciji ili šetala ulicom u Hanoju, proučavala meštane koji vode svoj jednostavan privatni život; iako sam znala da se muče kako ja nisam mogla ni da zamislim, želela sam da zaplačem od ljubomore. Zamisli slobodu u tome da budeš tako nevidljiva!, pomislila bih. Zamisli da ti nije važno je li koga briga!

Zar ne postoji nešto više od ovoga? Jesam li zaboravila kakav je osećaj uživati u sadašnjem trenutku? Ko me posmatra i da li ih uopšte istinski zanimam? Olujni oblak se spušta da upropasti piknik. Dok padam u san, rekla bih sebi: Možda sutra zauvek isključim internet. Možda sutra sve razdelim. Možda ću sutra postati bolji čovek.

Društveni mediji hrane narcisoidno čudovište koje živi u svima nama, pomislila bih. Hrane ga i uzgajaju dok zver ne preuzme sve, a ti ostaneš izvan kadra i samo gledaš slike ovog stvorenja, kao i svi ostali u tvom fidu, pitajući se šta ste stvorili i zašto ta zver živi život kakav ti želiš.

Velika i strašna životna istina jeste da su greške večne i ne mogu se poništiti. Nikada se zaista ne možete vratiti na početak, čak i ako želite da ponovite korake i krenete drugim putem. Put je već nestao iza vas.

Nemoguće je ući u tuđu glavu, uprkos vašim najboljim – ili najgorim – namerama.

Sposobnost uverljivog izvođenja autentičnosti je možda najneophodniji skup veština za moju generaciju

Kažu da je DNK sudbina. I verovatno to važi za one koji imaju talente kodirane u genima: recimo, retku lepotu ili inteligenciju, sposobnost da kilometar i po pretrče za manje od četiri minuta ili zakucaju loptu u koš ili možda samo urođenu prepredenost ili nezasitu potrebu za radom. Ali za ostatak sveta, oni koji su rođeni bez neke očigledne veličine, DNK nije to što će vas odvesti dalje; to je život u kojem ste rođeni. Prilike koje jeste (ili niste) dobili na srebrnom tanjiru. To su vaše okolnosti.

Ponekad morate da se pretvarate da je loša ideja dobra ideja, pošto nemate kontrolu nad ishodom, i sve što možete da uradite jeste da se nadate da će dodavanje vašeg lažnog optimizma na gomilu možda ipak skrenuti iglu na vagi u pravom smeru.

kuće imaju sopstveni karakter, sopstvenu emocionalnu paletu koja se razaznaje u trenucima tišine. Način na koji se vrpolje i smiruju, krckaju i stenju, odjeci što odaju tajne koje sadrže