Sara Pener

Zašto radije patimo nego da otkrijemo tajne? Naprosto zato da se zaštitimo ili zato da zaštitimo druge?

„U redu je da se čovek promeni“, prekinula sam ga, „ali ne i da sakrije, zakopa delove svoje ličnosti.“

Mada smo bili dovoljno blizu da se dodirnemo, činilo se kao da nas deli čitav okean.

Zašto se toliko trudimo da zaštitimo nežan detinji um? Time im samo uskratimo istinu – i šansu da postanu neosetljivi na nju pre no što dođe i grubo im zalupa na vrata.

Kako li je Džejmsu uspevalo da mesecima skriva svoju neveru? Samo sam nekoliko sati krila svoju tajnu od njega, Gejnor i dvojice policajaca, ali ispostavilo se da je to gotovo fizički nemoguće.

Ovo je bio moj teret, a ako sam proteklih dana išta naučila, to je da tajne naprave ljudima rusvaj od života.

Sve što se unese u telo ukloni nešto iz njega, pobudi nešto ili nešto savlada.

U redu je da se čovek promeni“, prekinula sam ga, „ali ne i da sakrije, zakopa delove svoje ličnosti.“

„Ali ako išta znam, to je da je važno da idemo za svojim snovima. Veruj mi, ako želiš nešto drugačije, niko te u tome ne sprečava sem tebe same.

Vrhom palca pratila sam obris medveda razmišljajući o svemu čemu me je ova staklenka naučila: da najveće istine nikad ne leže na površini. Moraju se iskopati, podići naspram svetla i dobro isprati.