Dejan Tiago-Stanković

„Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim kojega ne bi mogla voleti ili poželeti…“

Žao mi je. Ja pozajmljujem samo onoliko sam spreman da oprostim.

Oni su veća sirotinja i od nas. Vojska im je naoružana polovnim nemačkim oružjem a avijacija zastarela. Nisu naučeni na rat. A predsednik vlade, Salazar, to vam je jedan bistar opismenjen seljak, kao naš predsedik vlade Cvetković, samo naočitiji i s boljim manirima, pa je još ljigaviji. Škrt je i konzervativan, a zemlju drži, sam-samcat, domaćinski, ko bakalin radnju. Sve zna i za sve se pita. Teško je od njega, lukavoga, izvući vajdu. A i da nije, šta bi uopšte i mogao da nam pomogne?

Pitam ih šta sanjaju... Šta vi sanjate?

Koji je vaš vrhunski ideal?

Čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva

Jebanje nije ružna reč. Naprotiv, čak je jako dobra, kao život ili zezanje. Videćeš jednog dana. Ružne reči su druge. Siromaštvo, rat, smrt, to su ružne reči.

Bolje živ kukavica, nego mrtav heroj.

Jedni kažu da se zlato i dragulji nigdje nikada nisu povoljnije kupovali, drugi se žale da se nikada nisu jeftinije prodavali.

Na put su poneli porodičnu ikonu, da ih zaštiti, ovom prilikom bukvalno, ako bi neko pomislio da su Jevreji.