Viktor Lazić

Истраживачка путовања су реалност на квадрат. Она нису самилосна ни према телу ни према духу. Од слабог захтевају снагу, од неспретног сналажење, од сломљеног срца – стоструку снагу. Ту свака размаженост тренутно бива кажњена, слаби су или сатрвени, или ојачају. Тако Африка лечи.

сваког сата убија се четири до пет слонова – да би неко носио огрлицу или држао на свом столу украс од кљова! Људи су звери каквих нема у природи

Предрасуде не познају боје. Оне настају свуда где је људима лакше да осуђују него да упознају

Када су мисионари дошли у Африку, ми Африканци смо имали земљу, а мисионари Библију. Научили су нас да се молимо затворених очију. Када смо отворили очи, они су имали земљу, а ми Библију

Грађене од чврстог, црног коралног камена, којим обилује обала, савршено се уклапају у шумски предео,

Црни камен и корал по којем једва корачамо мајка су многих градова, пошто су вековима одавде вадили материјал за градњу, па чак и данас то чине

опис „ово нисам знао, а нисам ни желео да знам, нити ми то треба у животу“, али не шкоди, а кад не шкоди, онда ипак може да користи. Рецимо, сазнао сам да постоји три хиљаде седамсто осамдесет девет врста змија на свету, да је шестсто отровно, да свега двеста могу отровом да убију човека, тако да, ако настрадам, могу слободно да кажем да ме је – убила статистика.

Ватаму је малени град оболео од огромног контраста.

Куда год сам путовао по Африци, наилазио сам на трагове древне културе, на живот другачији од европског, који треба упознати, схватити, поштовати. Вредан, занимљив, богат живот. Некада наизглед прост, у сагласју са природом, који заслужује нарочито поштовање, а некада наопак, страшан и груб, којем је потребно разумевање. Често су то дестинације за које никад нисам чуо да постоје, али ме увек обогате, напуне искуством и знањем. Понекад, тако, наиђем на праве ризнице обичаја, веровања, историје, уметности, архитектуре…

Уметност живота, љубави, припадања природи – за тиме

Ушушкана у легенде, под међународном заштитом, једна шума тихо умире.