Aleksandar Mekol Smit

„Postoji ime za takve ljude“, objasnila je. „Čitala sam o njima. Zovu ih psihopate. To su ljudi bez morala.“

Povredila je onoga ko ju je najviše voleo, dobrog, poverljivog čoveka koji je samo želeo da je zaštiti. Kad bi se samo mogli popraviti postupci iz prošlosti; kad bismo se mogli vratiti tamo, izbeći greške i napraviti drugačiji izbor…

Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti.

Uzgajaće bundeve, a mogu i malu radnju da kupe u selu; i svakog jutra moći će da sedi pred kućom, da udiše miris spaljenog drveta i da se unapred raduje razgovoru sa prijateljima. Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti.

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama

ali to su bili izvanredni crteži i već ih je nekoliko okačio na zidove dnevne sobe u njihovoj kući, visoko kod tavanice gde i muve borave.

Za vrlo kratko vreme, znao je to, naići će neki mladić koji će hteti da se oženi njome.

Ne bi joj on to nikad zabranio, svakako. Ali šta ako potencijalni mladoženja bude siledžija ili pijanac ili ženskaroš. Sve je to moguće; toliko je takvih muškaraca koji samo čekaju da se pojavi neka zgodna devojka, pa da se bace na nju, zarobe je i počnu polako da joj uništavaju život. Takvi muškarci su kao pijavice; posisaju svu dobrotu iz ženskog srca dok ono sasvim ne presuši i dok se sva ljubav ne potroši. Za to treba dosta vremena, znao je to, jer su žene imale pozamašne rezervoare dobrote u srcima.

U tom trenutku u kancelariju je ušetala kokoška iz dvorišta i pokljucala nešto sa poda.

„Napolje“, uzviknula je Mma Makuci.

Žene zagubljenih muževa su sve iste, mislila je Mma Ramocve. U početku se brinu i misle da se nešto užasno dogodilo. Onda se uvlači sumnja i počnu da se pitaju nije li otišao sa drugom ženom (što je obično tačno), dok se na kraju ne razbesne. Kad su u stanju besa, obično većina i ne želi svog muža natrag, čak i ako bude pronađen. Jedino bi da im se pruži prilika da se dobro izurlaju na njega.

Ti kučići su lajali ujutru kao da su petlovi, a potom i noću kad je izlazio mesec.