Branislav Janković

– Lako je Turcima, Nemcima, Rusima, oni mogu sebi i građanske ratove da prirede. Ima ih, bre! A mi, Srbi, mi ne bismo smeli da se upustimo ni u šta veće od čarke na granici ili brze akcije spaljivanja sela sa druge strane. Taman se malo nakotimo, kad naiđe rat, a mi… skači u njega. Što veći i krvaviji, to bolje

Mora Srbinu da se podvikne, inače počne da razmišlja, a to mu se uvek obije o glavu

Krv njegovih predaka ga je pozivala, a krv je mnogo gadna stvar: ume od čoveka da napravi ono što nikada nije ni pomislio da bi mogao biti. Dovoljna je samo kap nekog askurđela ili kurlebala, koja odjednom zaiskri među svim ostalima, da promeni ceo život, čineći nekog ubicom ili svecem.

Море од молитви

Село од грехова

Људи од анђела

Čudna je to stvar, ta naša vera, setimo je se samo kad nam je teško

Crkva je otvorena za sve, pa i ako je zaključana, slobodno je obij – nasmešio se dobrodušno. – Više volim ljude koji obijaju crkvena vrata da bi pronašli oproštaj i pomolili se, nego one koji polome prste krsteći se, pa zaborave da opet dođu.

Previše je straha u Srbiji. Ostavili smo hrabrost u ratovima, pa se sad plašimo i u miru

Oružje počne da vas mrzi ako ga ne upotrebljavate, to je kao da ste ga izdali

Slobodu. Život bez straha. Ali ljudi ne vole da sami razmišljaju. Uvek im je potreban vođa, neko ko će da misli umesto njih. Bio kralj ili sveštenik, ćorav ili kljakav. Važno im je jedino da ne preuzmu odgovornost i sami postanu bogovi, oslobođeni zatvora religije i lepih reči vođa

Nisam sigurna da je ijedna zemlja dala više izdajnika. To nije stvar zemlje već ljudi, ali kakva je zemlja koja rađa takve ljude.