Dete uči da ljudi koji su mu najbliži, koji ga navodno vole najviše na svetu i od kojih je i dalje egzistencijalno zavisno u svakom pogledu, s velikom doslednošću odbijaju njega i njegove potrebe i ostavljaju ga samog s njegovim bolom. Jedina sigurnost koja odatle može da se nauči jeste sigurnost da se naklonost može kupiti potčinjavanjem. Da li je to zaista ono što svojoj deci hoćemo da predamo u nasleđe?