Juval Noa Harari

U istoriji je svaka tačka raskrsnica. Samo jedan pređeni put vodi od prošlosti u sadašnjost, ali se mnoštvo puteva grana ka budućnosti. Neki od tih puteva su širi, ravniji i bolje obeleženi, te je otud i verovatnije da ćemo njima poći, ali ponekad istorija – ili ljudi koji istoriju stvaraju – pravi neočekivane obrte.

Naše subjektivno zadovoljstvo životom, baš kao ni druga naša mentalna stanja, ne određuju spoljni parametri kao što su plata, društveni odnosi ili politička prava, nego složeni sistem nerava, neurona, sinapsi i raznih biohemijskih supstanci poput serotonina, dopamina i oksitocina.

Za liberalizam su subjektivna osećanja pojedinca svetinja, izvor vrhovnog autoriteta. Šta je dobro, a šta loše, šta je lepo, a šta ružno, šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo da bude određeno je onim što svako od nas oseća.

Liberalna ekonomija zasnovana je na ideji da je kupac uvek u pravu. Liberalna umetnost proglašava da je lepota u oku posmatrača.

Mišji genom sadrži oko dve i po milijarde nukleobaza, sapijensov oko dve milijarde i devetsto miliona – što znači da je veći za svega četrnaest posto.

sedamdeset hiljada godina homo sapijens je još bio beznačajna životinja koja je gledala svoja posla u jednom kutku Afrike

Vrste koje su se razvile iz zajedničkog pretka okupljene su u jedan rod. Lavovi, tigrovi, leopardi i jaguari su razne vrste koje pripadaju rodu Panthera. Biolozi svaki organizam nazivaju dvočlanim latinskim imenom, čiji prvi član označava rod, a drugi vrstu. Lavovi se, na primer, zovu Panthera leo – vrsta leo iz roda Panthera. Možemo pretpostaviti da je svako ko čita ovu knjigu Homo sapiens – vrsta sapiens (pametni) iz roda Homo (čovek)

Ljudska bića razvila su se u istočnoj Africi pre približno dva i po miliona godina, iz jednog starijeg roda čovekolikih majmuna, zvanog australopiteci (Australopithecus), što znači južni majmuni

Ljudska bića u Evropi i zapadnoj Aziji razvila su se u homo neandertalenzisa (Homo neanderthalensis), što znači čovek iz doline Neandertal, ali ga obično jednostavno zovemo neandertalac. Zdepastiji i mišićaviji od nas sapijensa, neandertalci su se dobro prilagodili hladnom podneblju zapadne Evroazije u ledeno doba. Istočnije oblasti Azije nastanjivao je homo erektus (Homo erectus), uspravni čovek, koji je tamo uspeo da opstane gotovo dva miliona godina, što znači da je bio najdugovečnija vrsta ljudskog roda koja je ikada postojala

Na indonežanskom ostrvu Javi živeo je homo soloenzis (Homo soloensis), čovek iz doline Solo, prilagođen životu u tropskim oblastima. Na jednom drugom ostrvu u Indoneziji, ostrvcetu po imenu Flores, praljudi su prošli proces smanjivanja. Ljudska bića dospela su na Flores kad je nivo mora bio izuzetno nizak i do ostrva se moglo lako stići s kopna. Kad je nivo mora ponovo porastao, neki ljudi ostali su zarobljeni na ostrvu, koje nije naročito obilovalo izvorima sredstava za opstanak. Krupni ljudi, kojima je potrebno mnogo hrane, pomrli su prvi. Sitniji su imali više uspeha u preživljavanju. Iz pokolenja u pokolenje, ljudi na Floresu postajali su sve patuljastiji. Najviši primerci ove jedinstvene vrste, koju su naučnici nazvali homo florijenzis (Homo floresiensis