Klaus-Ridiger Maj

Ranohrišćanska formula dormit in pace biće kasnije zamenjena drugom: requiescat in pace (on/ona počiva u miru). Iz toga je nastala želja: Da počiva u miru,10 koju znamo danas.

Sa širenjem hristijanizacije bilo je sve više hrišćanskih grobova u nekadašnjem paganskom gradu mrtvih. Nedaleko od groba Agrikole nalazi se mesto poslednjeg počinka hrišćanke Emilije Gorgonije. Dvadesetosmogodišnju ženu sahranio je njen muž. Na ploči je prikazana Emilija Gorgonija kako izvlači vodu iz bunara. Ta slika simbolizuje „večni život“, anima dulcis Gorgonije. Njen suprug je dao da se u kamen ureže dormit in pace – spava u miru. Tako se osigurao da je umrla u veri i da će je Hrist primiti.

U njima lebdi stara grčka zamisao o srećnom životu posle smrti, koja je i u Rimu uživala najveći ugled: Quem di diligunt adulescens moritur – bogovi vole onoga ko umire mlad, preveo je Plaut deo strofe grčkog pesnika Menandera.

Nema više prastarih religija koje danas i dalje pulsiraju ispod površine savremenih religija. Ali današnje religije predstavljaju samo vrh ledenog brega duboko skrivene klasične starine ljudskog roda koja u metafizičkoj nuždi i egzistencijalnoj nadi žudi za konačnim trajanjem. Ta čežnja za trajanjem, ta žeđ za večnošću, može se nazvati religijom.

Nema više prastarih religija koje danas i dalje pulsiraju ispod površine savremenih religija. Ali današnje religije predstavljaju samo vrh ledenog brega duboko skrivene klasične starine ljudskog roda koja u metafizičkoj nuždi i egzistencijalnoj nadi žudi za konačnim trajanjem. Ta čežnja za trajanjem, ta žeđ za večnošću, može se nazvati religijom.

Religije možda nisu izmišljene, ali su bez sumnje otkrivene.

Najjača motivacija za religijom i naukom leži u žudnji da se prevaziđu smrt, bol, bolest i patnja. San o večnoj mladosti sinonim je za tu žudnju.

I budući da je tako, ono što napušta telo, ono što, dakle, može da se odvoji od tela, bila to duša, ili duh, psiha, pneuma, kako god to zvali, mora poticati od Boga ili od bogova. Gnostici su za to koristili pojam iskra svetlosti, a mistik Majster Ekhart govorio je o iskrici duše, to jest, o božjoj iskri u čoveku.

– Secretum označava tajnu, pri čemu je to tek drugo značenje te reči. Prvo značenje je „povučenost, izdvojenost, samotno mesto, zabačen predeo“. U tom smislu tajna je ono što je povučeno, izdvojeno, samotno, što je nedostupno svakome i postoji samo za sebe.

– Arcanum, izvedeno iz pojma arcanus (zaključano, prećutano, ćutljivo), označava tajnu ili tajanstvenost kao nešto prećutano, što se ne deli.