Jasenka Lalović

– Snaga nije kuraž, još manje junačenje. Snaga se mjeri trpljenjem, koliko može da se izdrži.

Život ti je ka voda. Ona se ne opire preprekama koje se pred nju nađu, ona ide svojim putem. Rijeka teče drugoj rijeci, ne zato što je veća, no zato što je niža. Velike vode na svom dalekom putu teku zahvaljujući poniznosti zbog koje joj druge vode pritiču. Svaka poniznost nije poništavanje sebe, mada se tako čini. Tako se raste.

Oduvijek se narod najlakše porobljavao strahom

Sad znam da smo čuvali jedno drugo od sebe.

– Nije li to ljubav, ona najviša

Obje glave se obrnuše put nje misleći da nije tačna u glavu.

Sirotinju ne oda prazan stomak, no ono što mu je na noge

Džaba budu krvne veze kad im kroz žile ne teče ośećaj kojim se svoji ono bližnje. Lako se ljudi odalje. Negledanjem, nespominjanjem… Još lakše se preobrati u bezośećaj. Kad se izbrišu śećanja, onda prestanu i spominjanja, a kad se izbriše čeljade, tada ka da ga nema.

U najviše se broje one glasne što vazdan naglas jade. One druge ne postoje.

Ima li što teže no kad nemirna duša umiruje drugu, jednako nemirnu?

Velika ga bezvoljno pogleda ispod oka. Nije mogla da ne promisli kako je čeljade lako kvarljiva roba. Posebno kad se ufati vlasti