Kada sam se vratila kući, zabrinuti otac me je čekao baš na mestu gde sam proveravala da li je sve u redu. Očevi izgleda uvek čekaju na mestima gde smo ih napustili.
Reginaцитирует6 месяцев назад
Inače, ovu sam knjigu napisao za nedelju dana, a krčkala se u meni godinama; lupao sam po pisaćoj mašini kao sumanut.
Reginaцитирует6 месяцев назад
U mraku mog sveta, ti jedina svetliš.“
lexydimцитируетв прошлом году
Meni godine nisu teret jer ih nemam. Inače bi bilo drugačije.
lexydimцитируетв прошлом году
„To nije lepo. Ja sam Akiko i ne verujem u na-zive, u granice i podele
lexydimцитируетв прошлом году
Hej, kao da je bitno, Akiko. Nauči da živiš jed-nostavno ili jednostavno – živi. Nema druge.
lexydimцитируетв прошлом году
A ja, Marselo, između dve (o)sobe. Oduvek u to neko Između. U rascepu.
lexydimцитируетв прошлом году
Akiko pati kao i sve žene: tiho, kao kiša koja se nećka
Jovana Stokićцитирует9 месяцев назад
Sve knjige se obično završavaju tačkom.
Ova neobična knjiga njome počinje.
Čitaoče, dodirni je. Mislim na tačku.
Je l’ jesi?
Jesi.
Hvala.
Eto, to je naša dodirna tačka.
Anaцитирует2 года назад
sam Akiko i u slobodno vreme skakućem tamo-amo da izbegnem sebe. Zahvaljujući ogle-dalima, često se srećem. Škrabam, polivam cveće; onda se dogovorimo, pa cveće poliva mene. Tako učim da cvetam