bookmate game

Vladimir Arsenijević

  • Sanjaцитируетв прошлом году
    Ruke su je i dalje stezale.
  • Neda Njamculovicцитирует5 месяцев назад
    Od tada sam pisao praktično svakodnevno i to sve i svašta, čisto tehničke vežbe radi. Moje kratke priče bile su beznadežno nadahnute Kafkom, Dilanom Tomasom, Danilom Harmsom ili Anrijem Mišoom, poezija blesavo inspirisana onim što sam pronalazio kod Kavafija, Rilkea, Pesoe, Odna, a nekoliko traljavih dramskih tekstova nastalo je po ugledu na Brehta, Beketa i Ežena Joneska
  • Neda Njamculovicцитирует5 месяцев назад
    Od tada sam pisao praktično svakodnevno i to sve i svašta, čisto tehničke vežbe radi. Moje kratke priče bile su beznadežno nadahnute Kafkom, Dilanom Tomasom, Danilom Harmsom ili Anrijem Mišoom, poezija blesavo inspirisana onim što sam pronalazio kod Kavafija, Rilkea, Pesoe, Odna, a nekoliko traljavih dramskih tekstova nastalo je po ugledu na Brehta, Beketa i Ežena Joneska
  • Neda Njamculovicцитирует5 месяцев назад
    Od tada sam pisao praktično svakodnevno i to sve i svašta, čisto tehničke vežbe radi. Moje kratke priče bile su beznadežno nadahnute Kafkom, Dilanom Tomasom, Danilom Harmsom ili Anrijem Mišoom, poezija blesavo inspirisana onim što sam pronalazio kod Kavafija, Rilkea, Pesoe, Odna, a nekoliko traljavih dramskih tekstova nastalo je po ugledu na Brehta, Beketa i Ežena Joneska. Ali moje je srce, čitalačko jednako kao i spisateljsko, sve to vreme bilo na strani romana. Ili, da budem ovde sasvim precizan – velikog romana. Fasciniran preko svake mere i zaslepljen Bulgakovljevim Majstorom i Margaritom, Deblinovim Berlinaleksandarplacom, Manovim Čarobnim bregom i, možda više od svega ostalog, Prustovom Potragom za iščezlim vremenom, bio sam rešen da jednog dana i sâm napišem nešto slično
  • Neda Njamculovicцитирует5 месяцев назад
    U jednom momentu koji sam propustio da primetim, negde između dvadeset pete i tridesete godine života, u meni se začela potreba za redovnim popodnevnim snom.“
  • Reginaцитирует3 месяца назад
    „U jednom momentu koji sam propustio da primetim, negde između dvadeset pete i tridesete godine života, u meni se začela potreba za redovnim popodnevnim snom.“
  • Reginaцитирует3 месяца назад
    Bilo je perioda kada mi se neprestano plakalo.

    Ili kada bi me obuzimala hladna ravnodušnost prema svemu, pa i sebi samom, a ponekad i talasi krajnje bezrazložnog optimizma:
  • Reginaцитирует3 месяца назад
    komunicirali smo tišinom i izbegavanjem pogleda. Tako smo se, mislim, bolje razumeli
  • Ivanцитирует2 года назад
    četak zamišljenog četvoroknjižja koje sam
  • Ena Lovicцитируетв прошлом году
    pa se pitam: šta smo, uopšte, radili tamo, na Terazijama, sve te dane, zašto smo gubili vreme, kad smo dozvolili da nam se tako nešto dogodi?
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз