Tič Nat Han

Sadašnji trenutak je jedino vreme nad kojim imamo vlast. Najvažnija osoba je uvek ona s kojom si, koja je tu, kraj tebe, jer ko zna da li ćeš ikada biti pored neke druge. Najvažnije je da osobu koja je pred tobom učiniš srećnom, jer to je cilj čovekovog života.”

„Oni koji nemaju saosećanja, ne mogu videti ono što se vidi očima saosećanja.”

Ako ne nađete radost u miru u sedećem položaju, onda će budućnost proći kraj vas kao što protiče reka, a vi nećete moći da je zadržite, niti ćete živeti u budućnosti kad postane vaša sadašnjost. Radost i mir postoje u ovom trenutku, dok sedite.

Svesnost je upravo takva – to je čudo kojim možemo u trenutku da prizovemo svoje rasute misli, objedinimo ih i živimo svaki minut života.

Disanje je most koji povezuje život sa svešću i ujedinjuje vaše telo s mislima. Kad vam um postane rasut, dišite dok ponovo ne ovladate mislima.

svesnost osećanja u osećanju jeste um koji oseća svesnost uma u umu.

Setite se drevne i jednostavne istine: subjekat znanja ne može da postoji nezavisno od objekta znanja. Videti znači videti nešto. Čuti znači čuti nešto. Biti ljut znači biti ljut zbog nečeg. Nada je nada u nešto. Kad objekat znanja (nešto) nije prisutan, ne može postojati ni subjekat znanja.

Svaki objekat uma je i sâm um. U budizmu objekte uma nazivamo darma. Darme su obično grupisane u pet kategorija:
1. Telesni i fizički oblici
2. Osećanja
3. Opažanja
4. Mentalne funkcije
5. Svest

U mirovnim zajednicama moramo se držati istog principa. Ne brinite ako oni oko vas ne čine najbolje što mogu. Brinite samo da vi budete dostojni. Čineći najbolje što možete, podsetićete i sve oko sebe da treba da čine najbolje što mogu. Da biste bili dostojni, morate neprekidno vežbati svesnost. To je sigurno. Samo vežbanjem svesnosti nećemo se izgubiti, već ćemo steći radost i mir. Samo vežbanjem svesnosti moći ćemo da pogledamo druge otvorenim umom i očima ljubavi.

U početku, učenik treba da leži na leđima na tankoj podlozi ili ćebetu, s rukama pruženim kraj bokova. Ne treba koristiti jastuk. Usmerite pažnju na izdisaj i pratite koliko traje. Možete ga meriti brojeći u sebi: jedan, dva, tri... Posle nekoliko udisaja utvrdićete „trajanje” svog daha: recimo da traje do pet. Pokušajte da produžite izdisaj tako da dužina dostigne šest ili sedam. Počnite da izdišete brojeći od jedan do pet. Kad stignete do pet, umesto da odmah udahnete, kao ranije, izdišete još malo, do šest ili sedam. Na taj način ćete iz pluća izbaciti više vazduha. Kad završite s izdisanjem, zastanite na trenutak kako biste omogućili plućima da uzmu svež vazduh. Pustite ih da uvuku koliko god vazduha žele. Ne ulažite u to nikakav napor. Udah je obično „kraći” od izdaha. Nastavite da brojite u sebi dužinu udaha i izdaha. Vežbajte tako nekoliko nedelja, svesni svakog udaha i izdaha dok ležite.