Vari Makfarlejn

Mišel otrese pepeo sa svoje cigarete. „Rekao je kako bi voleo da nije protraćio tako mnogo vremena bojeći se.“

„Čega?“, upita Ana.

Mišel sleže ramenima.

„Nije rekao. Života kao takvog, valjda. Bojimo se najrazličitijih stvari koje nas neće stajati glave, zar ne? Živimo zaobilazeći ih u nastojanju da ih izbegnemo. A onda, kad dođemo do kraja, shvatimo da je zapravo trebalo da se bojimo života provedenog u tom izbegavanju.“

Počni onako kako nameravaš da nastaviš, oduvek je rezonovala.

svet krcat potencijalnim proscima na koje naletiš dok u naručju nosiš smeđu papirnu kesu iz koje štrči baget.