Henri Džejms

U svom antreu uvek imam mali orkestar. Njegova dužnost je da svira bez prekida. Na taj način čini mi dve izvanredne usluge: sprečava da spoljašnji glasovi sveta prodru u moje privatne odaje, a zatim navodi svet da misli da se unutra stalno pleše.

Odakle potiče ta uverenost da vrednost mora biti cenjena? Nije li sva istorija puna primera uništavanja vrednosti? Nije li mnogo verovatnije da neko ko je plemenit mora da pati, baš zato što je plemenit? Zar prema tome sreća ne pretpostavlja izvesnu vulgarnost?

naizgled ograničava u društvu. Prototip ovih žena je sentimentalna junakinja, izdanak Pamele Samjuela Ričardsona (1689–1761) i Marije Lorensa Sterna (1713–1768), koja je podstakla Hotornovu napomenu o „gomili žena piskarala“, čime je dodatno osvetljena slika društvenog položaja žene u američkoj kulturi