Modi

Njoj je potrebna moja galama, meni je potrebno njeno ćutanje Osim toga, zna da ne mogu da zaspim bez nje.

Vratiće se zato što sam ja njeno drvo. Njeno sidro. Njen momak, njen brat, njena senka. Ja sam vazduh koji diše. Ja sam tlo pod njenim nogama.

Vratiće se kad bude bila spremna.

I ja ću biti tu.

I dalje sedi i gleda me i ja shvatam da još nismo završili.

„Ipak si mi obećao.“

„Šta sam ti obećao?“

„Da ćeš me odvesti da vidim more.“

To je bilo davno. Maltene sam i zaboravio. Ne sećam se više kad, ne sećam se više gde, ali mislim da je padao sneg. Solanž je oduvek htela da vidi more, a ja hoću ono što ona hoće. Da je htela da vidi Severni pol, obećao bih joj i to.

„Evo u nedelju, ako hoćeš.“

„Da, hoću.“

Milioni ljudi idu u lov svake nedelje. Njima niko ništa ne kaže. Njima izdaju dozvolu. Kako bi ubijali jelene koji nisu ništa tražili i koji kopaju zemlju pokušavajući da se prehrane. Mi takođe lovimo, ali mi lovimo budale.

Imaju čak i električne prozore, spadaju u kvalitetnije automobile, a i hteo sam da bude reno jer ne postoje kola koja su manje upadljiva.