ljubavniku a ono bar ljubavi, jer, pošto nije nepoverljiva, nije ni jaka, i zadobiti njenu ljubav jeste pobeda koju može postići svaki čovek od dvadeset pet godina kad god zaželi. A da je to istina pogledajte kakvom stražom i zidinama okružuju devojke! Manastiri nemaju toliko visoke zidove, majke toliko jake brave, vera toliko neprekidne dužnosti da bi mogli sve te ljupke ptičice zatvoriti u kavez na koji se čak ne potrude ni da bace koji cvet. I zato, kako mora biti da žude za tim svetom koji skrivaju ispred njih, kako im on mora izgledati privlačan kada se predaju prvom glasu koji im kroz rešetke priča o tajnama, i kako blagosiljaju ruku koja prva odiže krajičak tajanstvenog vela!
Ali steći istinsku ljubav jedne kurtizane to je pobeda koja je teška iz sasvim drugih razloga. Kod njih je telo iskvarilo dušu, čula su sagorela srce, porok je oklopio osećanja. One već odavno znaju reči koje im se govore, poznaju sredstva koja se upotrebljavaju, pa i ljubav koju bude – prodaju. One vole po zanatu, a ne iz zanosa. Njih bolje čuvaju njihovi računi nego što majke i manastiri čuvaju devojke. Zato one i nazivaju ćudima one ljubavi bez prodavanja, koje s vremena na vreme dopuštaju sebi kao odmor, kao opravdanje ili kao utehu. Slične su zelenašima koji pljačkaju hiljade ljudi, a veruju da su sve iskupili time što su nekom siromahu koji umire od gladi jednom pozajmili dvadeset franaka bez kamate i ne tražeći priznanicu.
A zatim, kada bog i dopusti takvu ljubav jednoj kurtizani, ta ljubav