Veljka Marković

… О, пријатељи моји!“, покадшто би узвикнуо у заносу, „не можете замислити каква туга и срџба обузимају вашу душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније – као играчку код неразумне деце – и не можете је више познати!

Сви смо стајали на прагу. Био је то тренутак када домаћин и гости на брзину размењују последње и најљубазније речи, па се затим успешно разилазе.

говорим искључиво о олошу“, каже он гневно. То је свет који „не само без икаквог циља него чак без икаквог наговештаја мисли изражава сам по себи свом снагом само немир и нестрпљење“

Комичност, слабост, хаос, несугласице, противречност – ма то се не може ни замислити! И таква ђубрад подстичу несрећни народ на буну!“,

је то без икаквог доказа, све је то, научено напамет још пре 20 година, остало исто. И главно – ватра и мач – а кад се све уништи, онда ће, по њиховом мишљењу, настати мир“.

„Држава није приватно лице“, писао је Грановски; „она не може због захвалности да жртвује своје сопствене интересе, утолико пре што у политичким стварима и сама великодушност никад, никад није некористољубива“.

„Живот је бол, живот је страх, и човек је несрећан“

већ не може да бира да ли ће се и када родити, човек барем може да сачува достојанство тиме што ће одабрати тренутак своје смрти.

Ако већ не може да бира да ли ће се и када родити, човек барем може да сачува достојанство тиме што ће одабрати тренутак своје смрти.

Употребио сам израз: „бацио се у загрљај“; али не дао Бог да когод помисли што излишно и банално; тај загрљај ваља разумети једино у најузвишенијем моралном смислу. Најтананија и најделикатнија веза сјединила је занавек ова два толико изванредна створења.