Ajona Grej

Maltene nije bilo domaćinstva u Kings ouku koje te jeseni nije jelo pitu s jabukama, premda su jabuke bile zelene i kisele i gutale su dragoceni šećer.

Naglo joj je prišao i kliznuo rukom u toplotu njenog vrata, pod kosu, prinevši usta njenom uvu.

„Ovo nije zbogom, Stela, to ti obećavam. Neću to dozvoliti.“ Usne su mu bile ukočene, glas hrapav. „Nije gotovo – za mene nije. Čekaću te koliko god bude trebalo – pa i zauvek ako budem morao. I pisaću ti. I nikada neću prestati da te volim, niti da se nadam. Dok smo oboje živi, ja ne nameravam da se okanim nade.“

Pustio ju je. Nemajući vere u sebe da pogleda u čoveka koji joj je razorio priliku za sreću, sišao je niz stepenice