Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Video je Taras kako kozački redovi postaše zabrinuti i kako seta, koja ne dolikuje hrabrome, poče lagano obuzimati glave; ali je ćutao: hteo je dati svačemu vremena da se naviknu i na setu koju ostavi opraštanje s drugovima. Međutim, u tišini se spremao da ih odjedanput i iznenada sve razbudi, podviknuvši kozački, te da se nanovo i s većom snagom nego ranije vrati hrabrost svakome u dušu

Nozdrjov je jamačno unekoliko poznat čitaocu. Svakome se dešavalo da viđa dosta takvih ljudi. Oni se zovu okretni momci; još u detinjstvu i u školi važe kao dobri drugovi, i pri svem tom bivaju veoma ljuto bijeni. Na njihovim se licima svakad vidi nešto otvoreno, iskreno, odvažno. Oni se brzo poznadu s tobom, i, dok se okreneš, već ti kažu ti. Prijateljstvo utvrde, misliš, zanavek, ali se gotovo svakad desi tako da se onaj koji se sprijateljio pobije s njim to isto veče na prijateljskoj gozbi. Oni su uvek govorljivi, dobro piju, nebojše su, viđeni ljudi.

Nozdrjov je i u trideset petoj godini bio sasvim onakav kakav je bio u osamnaestoj i dvadesetoj: voleo je da se provodi. Žendiba ga nije nimalo izmenila, tim pre što mu je žena ubrzo otišla na onaj svet, ostavivši mu dva detenceta koja mu nimalo nisu bila potrebna. Nego, decu je nadgledala lepuškasta dadilja. On se nije mogao skrasiti kod kuće više od jednoga dana. Njegov osetljivi nos namiriše na nekoliko desetina vrsta gde je vašar s različitim skupovima i balovima; dok okom treneš, on je već tamo, prepire se i zameće svađu za zelenim stolom jer je imao, kao i svi takvi ljudi, malu strast za kartama.

Kao što smo već videli u prvoj glavi, on nije igrao karata sasvim pošteno i čisto, jer je znao mnogo raznih prevara i ostalih finoća, i zato se njegova igra karata vrlo često završavala drugom igrom: ili ga izudaraju čizmama ili njegovim gustim i vrlo lepim bakenbardima tako pokažu šta je prevara da se neki put vrati kući samo s jednim bakenbardom i to veoma retkim. Ali njegovi zdravi puni obrazi bili su od tako dobre građe i imali su u sebi toliko snage za rastenje da bakenbardi brzo nanovo izrastu, pa još lepši od pređašnjih. I što je najčudnije, i što se samo u jedinoj Rusiji može dogoditi, on se posle nekog vremena već opet nađe s tim prijateljima koji su ga tako izdevetali, i sastane sa njima kao da ništa nije bilo; što kažu, nikom ništa.

Nozdrjov je bio u nekom pogledu čovek za priču. Ni na jednom skupu gde on bude nije prolazilo bez nečega. Neminovno se dešavao ma kakav događaj