Goran Živaljević

Vrhunac patriotizma je kada državu branite od vlasti.

„Dignimo ruke visoko gore, naše će biti Solunsko polje.“
Dakle

U ovaj svet se ne ulazi tako što ste fascinirani suprotnom stranom, inferiorni ili gladni.
Toplo preporučujem gledanje nekog partizanskog filma veče pred takav sastanak, slušanje Marša na Drinu ili neke stare kosovske pesme dok lagano vozite prema restoranu gde ćete se sresti. Nisu oni ništa posebno, osim što imaju više para, generacijski sticanu kolonijalnu drskost i crvene čarape. Znam da je to u opusu srpske samodopadljivosti, ali ipak pođite od toga da smo mi, generalno, lepši ljudi, mnogo kreativniji, hrabriji, lucidniji, da imamo vreliju krv… da se ne bavite vi njegovom, nego on vašom zemljom i da on, realno, uvek može više da izgubi nego vi.

Jer, kao što je pametno rečeno, vrhunski patriotizam je kad štitite svoju državu od vlasti.

srpska politika 90-ih je generalno izgubila bitku, bez obzira na ovakve male pobede talentovane generacije operativaca Beogradskog centra, kojoj je pripadao i Miloš.

Stojana Novakovića pre sto dvadeset godina: „Što su više Makedonci, to su manje Bugari, upravo je to naš nacionalni interes na tom prostoru.“

čuvenom mostu preko Vardara u centru Skoplja (mi ga zovemo Dušanov most, a Makedonci ga znaju kao Kameni), nalazi tabla koja govori koji turski sultan ga je obnovio u 17. veku, bez ijedne rečenice o tome ko ga je sagradio. Kao kada biste u brošuri o Areni u Puli mogli da pročitate da je delimičnu restauraciju radila firma Konstruktor iz Splita 70-ih godina prošlog veka, bez ijedne reči o tome da je to građevina iz vremena Rimskog carstva.

Nepostojanje srpske crkve u Skoplju, Kumanovu, u srpskim selima Skopske Crne Gore, dodatno podstiče ove procese našeg gašenja u Severnoj Makedoniji, dok se u Hrvatskoj (svesni toga da se srpska vera teže oduzima nego srpska nacija), opredeljuju za podmuklu taktiku da Srbe koji imaju svoju crkvu zovu „pravoslavcima“, kako bi za koju godinu ili deceniju ti pravoslavci postali „Hrvati pravoslavne veroispovesti“, ono što je bitno, više ne Srbi.

Mi često mislimo da je velikim zapadnim partnerima blanko interes da se svi mi dobro slažemo na Balkanu, da gradimo mostove, a ne probleme, da sarađujemo, pričamo, delimo dobro i zlo, da se razumemo i spontano postajemo prijatelji. Greška. To nisu iskreno želeli ni 1991, pa ne žele ni danas.

Reč je o spomen-kosturnici srpskih vojnih kadeta (njih 261) koji