Srđan Valjarević

Svakog dana vežbati vedrinu. Kako? Izlagati se, biti nesiguran, stideti se, donositi male odluke, puno hodati, i biti smešan samom sebi.

Svakog dana vežbati vedrinu. Kako? Izlagati se, biti nesiguran, stideti se, donositi male odluke, puno hodati, i biti smešan samom sebi. Nisam video drugo rešenje.

Ostao sam još malo pored tog drveta, uvek je teško kad se razboliš i kad si sam. Trebalo bi da posade još jedno drvo pored tog drveta, zbog društva

Ostao sam još malo pored tog drveta, uvek je teško kad se razboliš i kad si sam. Trebalo bi da posade još jedno drvo pored tog drveta, zbog društva

Ostao sam još malo pored tog drveta, uvek je teško kad se razboliš i kad si sam. Trebalo bi da posade još jedno drvo pored tog drveta, zbog društva

Uplašio sam se da mogu ostati bez cigareta, čim sam se probudio. Ostalo mi je još samo desetak cigareta. Probudio sam se u tom strahu, iako ne spadam u ljude koji puše pre

I stvarno je bilo odlično, gusto, suvo, i vrlo, vrlo pitko. Nisam bio nikakav stručnjak za vina, samo sam bio siguran u sopstveni ukus. Znam šta mi je potrebno kod vina. I to crno vino iz Toskane imalo je sve što sam tražio. Mahatma mi je sipao još jednu čašu, da ponovo probam. Rekao mi je da on ima još neka posla, i da mogu sam da se služim, ali da ne preterujem. Spustio je flašu na stakleni sto i izašao iz prostorije. Opustio sam se, uvalio se u jednu staru fotelju, nije bilo nikakvih dilema kojima sam mogao da se bavim u tom trenutku, ništa me nije mučilo, i popio sam celu flašu. Kad se Mahatma vratio, ja sam glasno pevao staru pesmu koje sam se slučajno setio: „Možda je napolju zima, ali u mom srcu je proleće“, Berija Vajta. Izbacio me je napolje iz salona.

„Robert Valzer, Tomas Bernhard, Valter Benjamin, Robert Muzil, Miloš Crnjanski…“

Pao je sneg na planinu San Primo.

Na putu do sela, popadali raspukli narovi.