Tija Vilijams

„Bila sam dete!“

„Da, zadrto, uobraženo dete s vulkanskim osećanjima.

Evin pravi dar bio je njena sposobnost da odgurne od sebe uvrnute gluposti i gura dalje kroz život.

setim se da nisam usamljena. Sama sam. Kad sam komirana od pisanja i majčinskih dužnosti, kada me boli previše da bih kuvala, govorila ili se osmehivala, sklupčam se s tim ’sama’ kao s nekim predmetom što mi pruža utehu. ’Sama’ ne mari što zimi ne brijem noge. ’Samu’ nikada ne razočaram.“ Eva uzdahnu. „To je najbolja veza u kojoj sam ikada bila.“

Onda je posegnuo ispod postelje i izvukao poslužavnik sa zip kesama zapremine približno četiri litra u kojima su se nalazile beskrajne količine trave, pilula, špriceva, prahova. Bile su obeležene po osećaju: koma (bromazepam), kuliranje (trava), žurka (kokain), prijemni ispiti za pravni fakultet (aderal), kurva (ekstazi), obamro (oksikodon)
i tako dalje.

Ali u redu je plakati“, reče ona, dajući mu salvetu. „Skidanje žiga sramote s muške ranjivosti prvi je korak prema ponovnoj gradnji ruševine u kojoj su strejt muškarci ostavili svet.“

Od muškaraca niko ne očekuje da budu bez mana. Od žena se očekuje da upijaju traume kako tanane tako i teške i da guraju dalje. Da na plećima nose težinu sveta. Ali kada se svet zeza s nama, najgore što možemo da uradimo jeste da to potisnemo. Ako prigrlimo to, imaćemo snage da mi zezamo svet.

Slušaj, ako ti je stalo do nečega, to ne znači da si mekan. Znači da si živ.“

Žene nemaju priliku da budu mangupi.

A Šejn se iz sabrane odrasle osobe pretvori u zatreskanog zaglupljenog adolescenta.

Znam previše“, reče on, a reči su mu nosile breme starog bola. Onakvog kakav ti se zauvek skući na obodima misli.