Simonida Milojković

– A ko će tebe da oplače, Nina?

– Želim da te vodim tamo gde te niko nikad nije vodio.

Tata, tatice, kako ne razumeš, a lekar si. Raspadam se bez droge, kosti me bole, meso otpada sa njih. Pomozi mi.

Šta sledi nakon mržnje i osvete? Sreća? Radost? Spokoj? Mir?
Ne.
Nakon osvete sledi prezir. Prezir prema sebi.

– Živog sam te oplakala, Marko –

sve dok se srce priseća

svojih davnih nesreća,

ti si ona moja najveća.

A baš si mi se dopala,

od usana do stopala,

ej, srećo moja propala

Pročulo se posle Markove smrti da je umro od droge pa su moji, brzo sabravši dva i dva, shvatili da sam i ja narkomanka.

Ovo je knjiga o ljudima koji su mislili da marihuana nije droga i koji su verovali da kokain ne stvara zavisnost.
Ovo je knjiga o ljubavi u doba kokaina.

I tako mi danas lutamo po svetu, tražimo svoju drugu polovinu, ulazimo iz veze u vezu, pokušavamo da se spojimo sa drugim ljudima...

Morala sam da ga vidim, da ukradem bar malo njegove ljubavi, jednu jedinu nežnu reč, bar topao pogled.