Vuk Drašković

U prirodi je, konačno, čovjeka da muku razumije tek kad njega pogodi.

Agencija Srna. Zar ne znate da je rat počeo zbog ubistva srpskog svata na Baščaršiji?“

„Da li je to ubistvo razlog ili bedni izgovor?“, odgovaram. „Ako je ovo prvo, onda moramo prihvatiti i ustašku laž da su Srbi skrivili Jasenovac jer su ubili Radića u Skupštini!“

Graditi može samo onaj koji može slobodno da sanja

Sibirski medvjed hoće da se kupa u toplom moru, pa mu je najkraći put preko Srbije

U Tanjugu se priča, ali se ne piše o tome da je naš avion oboren sovjetskom raketom

Čovjek je u temelju američke moći. Ova zemlja je raj za najbolje u svemu. Ljudi napreduju, uzdižu se, bogate se, ne po tome kako se zovu, odakle su, koje su nacije ili vjere, nego po tome šta znaju

Srbi, nasledno, trče za laži i prostotom, a beže od istine i mudrosti. Dive se plevi u dnu doline, a nacionalne vrhove primete tek kad umru ili kad ih ubiju. Kleveću i mrze svoje najbolje, a suze prosipaju za zločincima. Od takvog jada i Sveti Sava je pobegao iz ovog naroda i, namerno, čekao da umre u tuđini…

Sećanje na sreću nije sreća, a bol je i svako sećanje na bol

Jurcajući da postane gospodar kosmosa, čovek je odvojio sebe od tla na kojemu se rodio, i to su sasvim pouzdani simptomi njegove tragedije. Otišao je sa pašnjaka i oranica, porušio sojenice i zagadio reke i okeane, pljunuo preko noći na vekovne instinkte svoje vrste i svog tela, izumio zemaljske i mašine koje su ga povele u nebo, opjanila ga moć razbijenih atoma i obespametila mogućnost da mu mašina zadovolji sve prohteve i čula i fantazije

Sve godine iza mene pričinjavaju mi se kao tren.