Franc Kafka

Od laži se gradi poredak u svetu.

Jer ovde se čovek nije smeo nadati sažaljenju, i bilo je sasvim tačno ono što je Karl u tom pogledu čitao o Americi: ovde kao da su samo srećnici istinski uživali u sreći među bezbrižnim licima svog okruženja.

Pa, tako stoje stvari, nije uvek presudno to da li vam se sviđa ili ne

Ta usamljena dokolica zagledana u njujorški dan pun posla može se dozvoliti nekome ko putuje iz zadovoljstva, pa možda i preporučiti, iako ne bez оgrada, a za nekog ko će ovde ostati ona je propast, u ovom slučaju mirne duše se može primeniti ta reč, iako je preterivanje.

Jer ovde se čovek nije smeo nadati sažaljenju,

„Žalosno mišljenje“, reče K. „Od laži se gradi poredak u svetu.“

„Kao pseto!“, reče on, i činilo se da će ga stid nadživeti.

Logika je, doduše, nepokolebljiva, ali ona ne odoleva čoveku koji hoće da živi.

Valja uvideti da taj veliki sudski organizam u neku ruku večno lebdi u vazduhu, pa ako bi čovek pokušao da tu nešto menja na svoju ruku, on bi sam sebi izvukao asuru ispod nogu i pao bi u bezdan. Međutim, taj veliki organizam lako će na drugom mestu – jer sve je ovde povezano – naknaditi taj mali poremećaj i izići će neizmenjen, ako ne možda i čvršći, budniji, još stroži, još opakiji.

Kada bih na jednom platnu naslikao sve sudije redom a vi morali da se pred tim platnom branite, imali biste više uspeha nego pred stvarnim sudom.“