Zavist je, kao i sve emocije, prirodna, ali je bitan način kako se odnosimo prema njoj. Pravdanje da je neko uspeo samo zato što je toj osobi neko pomogao, zato što je pristupila nekoj organizaciji i gomila drugih razloga je samo pravdanje naše neuspešnosti. Poželjno je promeniti odnos prema toj osobi jer nam se u stvari osoba kojoj zavidimo ili nešto što ona ima sviđa i ukoliko zaista želimo da uspemo, treba da analiziramo šta je ta osoba kojoj zavidimo uradila i šta je sve žrtvovala, kao i da se zapitamo da li i mi to možemo. Putevi do istog cilja su bezbrojni, ali etički kodeksi i spremnost neke osobe da žrtvuje sebe (u smislu sna, odricanja finansijskih, društvenih i slično) je različita.