Vilijem Satklif

Postoje trenuci u životu kad se magla raziđe i budućnost odjednom deluje prohodno, kao dobro, jasno i lepo mesto za život.

nekad moraš da radiš nešto što ti se ne sviđa, stisneš zube i guraš dalje dok ne nađeš izlaz.“

Mislim da sam možda predugo bio ono što ne želim da budem i ti si jedina koja želi da budem onakav kakav zaista jesam.“

Ali ako hoćeš da budeš srećan, ako je ona jedina žena koju voliš i ako nisi prestao da je voliš sve ovo vreme koliko si odvojen od nje, onda moraš da joj se vratiš. Da zaista misliš kako nikad nećeš moći ponovo da joj veruješ, sigurna sam da je ne bi toliko dugo voleo.“

. Jedino što uspeva da prati od početka do kraja na televiziji a da ne zaspi jesu vesti, koje uveče voli da gleda dvaput dok sedi na ivici naslonjače. Tad joj se lice trza i podseća na masku saosećanja, užasa i zapanjenosti zato što svet postaje mesto koje uliva sve više straha na sve groznije i nepredvidljivije načine

Ona nije žena koju samo čajnik može zadovoljiti: za nju su čajnik, bokalčić s mlekom i uredno raspoređen keks na tanjiriću najmanji iole prihvatljiv izraz gostoprimstva.

Naravno, nikad nije uspela da prenese takve ideale na sina. U stvari, Met je s godinama stekao toliku odbojnost prema bokalčićima s mlekom da su u njemu budili želju da ih razbije.

Pogled je najvažnija stvar u vezi s njegovim stanom, pogotovo kad padne mrak, kad London treperi i huči. Tad ti se čini da si deo grada iako si kod kuće

Roditelji mu imaju preko šezdeset godina i u tom dobu je svaka promena nevoljna i loša. Ako je u poslednjih deset godina naučio bilo šta o roditeljima, onda je to da oni ne menjaju ništa, bar ne svojevoljno

Samo pokušavam da kažem kako mi se čini da više nemamo nikakav odnos. Čini mi se da te više ne poznajem. I volela bih da to popravim

U porodici se neke stvari nikad ne zaboravljaju