Rouzmeri Salivan

Ubrzo je postala izbeglica milionerka – Dvadeset pisama prijatelju, memoari koje je napisala 1963. i iznela iz Sovjetskog Saveza, kupljeni su s predujmom od jednog i po miliona dolara.

Josifovna je bio tačan patronim, što zapravo znači „Josifova kći“.

Govorila je o „onom sunčanom mestu koje nazivam svojim detinjstvom“.

Uvek ćemo se okretati unazad ka detinjstvu jer su samu srž našeg bića oblikovali utisci koje su na nas ostavili roditelji, i uvek ćemo se pitati koliko nas je to oblikovanje odredilo.

U umovima onih od nas koji su imali sreće, pohranjen je predeo detinjstva, mesto čarolije i mašte, bezbedno mesto. Ono je temelj i mi mu se vraćamo u uspomenama i snovima čitavog života.

Škola je imala sekcije: dramsku, plesnu, književnu, fotografsku, za izradu modela aviona i automobila, sekciju za izučavanje radija i elektrotehnologije, padobransku i šah-klub. Bokserski klub i pešački klub trenirali su po okolnim ulicama. Održavana su sportska nadmetanja, postojao je streljački tim, a priređivani su i odbojkaški turniri. U školi su boravili jedan lekar i jedan zubar. Decu su vodili u obilaske Tretjakovske galerije i Tolstojevog imanja, a raspuste su provodila u sanatorijumima na Crnom moru. Čak i dok su prolazili vozom kroz glađu pogođenu Ukrajinu, na putu ka svojim letnjim kampovima na Krimu, početkom tridesetih godina,

Uzorna škola br. 25 morala je biti bolja od američkih škola.

Uzorna škola br. 25 uspevala je da bude relativno demokratska i da gaji ideološki neprihvatljiv individualizam.

Nazvala je to „ropskim mentalitetom“.

V. Žabin obavestio je Mikojana da je „posle zvanične izjave istražnog sudije, slučaj A. S. Svanidzea i M. O. Svanidze napušten u nedostatku bilo kakvog prestupa