Ovo je prvo što čitam od Ante Tomića i vrlo sam zadovoljan. Čoveka znam iz medija i njegovi stavovi su mi veoma bliski. Ipak, nisam znao da volimo istu muziku. Američku muziku. Posle čitanja ove zbirke priča jasno mi je da smo srodne duše. Kako ne voleti nekog našeg pisca koji pomene Terija Alena i Brusa Springstina, ili napiše priču o Big Pinku i grupi The Band. I kroz tu priču prođe skoro inkognito i jedan nobelovac. Svidele su mi se i priče koje nemaju reference na američku muziku, naročito "Karuzo". Svakako ću se potruditi da pročitam još neku Tomićevu knjigu.