Mona Kasten

mu je opušteno ležala na ivici otvorenog prozora

Zurila sam u nju s nevericom. „

It’s time to forget about the past

To wash away what happened last

Hide behind an empty face

Don’t ask too much, just say

’Cause this is just a game.

Malo smo pospremile dnevnu sobu i usisale pod u onoj slobodnoj sobi da bi izgledala što lepše. Onda smo na sav glas pevali pesme iz mjuziklâ i plesali po stanu kao ludi. Odavno se nisam toliko smejala – i opet sam primetila da sam stvarno na pravom putu. Sve će biti dobro.

„Zapravo sam ga nazvao Spajdermen Džunior, ali Spajdi zvuči slađe. Izlazi, malecki.“ Kaden je protrljao prste i tiho pucnuo jezikom.

Nemoguće!

„Kadene“, upozorila sam ga.

„Šta je bilo?“ Gledao me je namrštenog čela. „Pa uvek si govorila da hoćeš mačku.“

„Ja… šta?“

„Stalno si mi govorila da hoćeš mačku. Pa sam pomislio da ti poklonim Spajdija, koji sad upravo spava, što je glupo. Ali dobro.“ Kaden je ustao i otresao ruke o farmerke. „Provedi me po stanu i pokaži mi sobu, onako baš zvanično.“

Buljila sam u njega. „Ma nije moguće da si ozbiljan“, glasno sam izgovorila svoju misao.

„Ima i gorih stvari“, ubacio se Ajzak i stidljivo mi se osmehnuo. Zahvalno sam mu uzvratila osmeh. Kaden mu je prišao i odozgo sevnuo očima na njega. „Ti se ovde nećeš useliti ni u kom slučaju. Već i samo zbog toga što je tako gledaš. Nosi taj tvoj kučeći pogled na neko drugo mesto, i da izviniš, matori.“

Odmahnula sam glavom. „Ne možeš opet da mi pokvariš planove samo zato što ne odgovaraju tvojim idejama“, tiho sam rekla, u nadi da će i drugi čuti.

Da li još neko planira da se nabacuje mojoj devojci?“, upitao je Kaden okupljene.

Ukočila sam se. Don je zaskičala, a čak je i Skot oštro udahnuo vazduh.

Prišla sam Kadenu. „Kako si me to upravo nazvao?“

Kada je postao svestan šta je upravo izgovorio, iznenada nije bio baš tako samouveren kao nekoliko sekundi pre toga. „Zapravo sam sve hteo da uradim drugačije. Nisam računao na ovoliko publike. A i Spajdi je trebalo da skoči na tebe s mašnicom oko vrata, da glasno mjauče i da te tako smota oko prsta.

me, naime, i tako nateraš da od svih svojih planova i pravila odustanem.“

Dani bez tebe bili su gadni, Babls. Prosto sam osećao da ništa nije kako treba“, tihim, promuklim glasom rekao je Kaden. „Nedostajao mi je tvoj smeh. Tvoja sposobnost da mene navedeš da se smejem. Način na koji ti polazi za rukom da od mene napraviš čoveka kakav hoću da budem.“

„I ti si meni nedostajao. Ali zar stvarno misliš da je u redu da odmah ponovo živimo zajedno?“ Toliko sam se nadala da bi moglo da nam uspe. Ali strah mi se beše zavukao duboko u kosti. Verovala sam Kadenu… Ali da li je i on dovoljno verovao meni?

„Biće loših dana“, rekao je, kao da mi je pročitao misli. „Dana kada ću morati da se podsetim kako može da bude. Ali obećavam ti da ću uraditi sve što je u mojoj moći da svetliji dani prevladaju.“