Milan Ružić

И нећу ти говорити да те мрзим или волим, само ћу од данас тишином да те болим, и сваки љубавни слог постаће ти губав кад уместо мржње, оћутим ти љубав, и кад ову риму кроз оловку наспем кô кроз чесму, па ти заувек, у инат, оћутим твоју песму

Писац није у љубави са особом, већ са оним што нека особа може да утисне у душу и остави траг на његовом папиру

Занимљиво је то да човек увек има времена за оно што га убија, а нема за оно што га оживљава. Ваша туга је ваш проблем. Лакше је тако јер ако ја чујем за њу, туговаћу више него што бисте ви, па онда пишем приче, вртим их по глави, а знам да нису моје нити желе на папир, па ми тако само заузимају место у меморији, а у њој је тесно и претесно.

Ваљда је у томе величина добрих писаца – говоре ти оно што већ знаш чинећи то корисним, што никада ниси знао да учиниш сам, и терајући те да се тим свакидашњостима дивиш

Ваљда је у томе величина добрих писаца – говоре ти оно што већ знаш чинећи то корисним, што никада ниси знао да учиниш сам, и терајући те да се тим свакидашњостима дивиш.

Кад се сетиш своје собе, упамти да тамо увек живи оно дете и запитај се јеси ли изневерио оно што је хтело да буде кад порасте. Ако ниси, онда си човек чији би постер тај дечак залепио на свој зид, а ако си га изневерио, онда си разлог што ће он тамо целу вечност плакати.

Сви су градови велики ако у њих стаје довољно успомена.

Овакво голо постојање и неспутана срећа те деце сијају јаче од месеца, силне белине и јутарњег сунца, које излази онда када та слика деце и куће зађе негде иза времена, па сине из сећања грејући срца оних који данас више нису иста она деца загледана у карте и угрејана ватром из старог шпорета, већ људи погледа упртог у прошлост и у оне који својим одсуством греју срце тугом док преврћемо жар бола жарачем минуле среће.

А сећање пуцкета…

Приче су становници моје главе, а ја сам им само помогао да се преселе на папир како би у главу стало још њихових рођака који стално долазе у све већем броју.

Шетајући ради убиства времена, за које никада нисам осуђен, иако сам то чинио серијски, зашетао сам се, па нисам ни приметио да сам, уместо два сата, убио два и по. Као и сваки убица, потрчао сам на место на које ваља стићи пре него што ме оптуже за кашњење.