Јован Стерија Поповић

Мани се срамоте гди крче црева.

А знаш ли ти да жена треба да бојитсја својега мужа?

Куд год ти рекнеш, само не удри више.

Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала. Него он цили-мили око ње.

СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал.

СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана?

СУЛТАНА: Шта, забога, гди сам ја? Помагајте! (Туче се по глави.)

ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла!

Само мало жени попусти, пак ће те у тикву сатерати.

СРЕТА: Бре ћу те чибукати, док душу у теби не чујем; даћу ја теби како се кућа чува!

Опет ти почињеш, мајстор Срето! Оћеш да ме расрдиш? Мани жену, моја је кривица.

Господине, право људи кажу да су жене као поток: док су у љутини; кућу оће чоеку да оборе; а кад се уталоже, милина и је гледати.