K. Dž. Doerti

morala sam da ostanem živa, da bih ubila Gejba.

Nisi ti luda. Svet je poludeo.

Kad se zagledala u te dobro poznate preduboke oči, Eli oseti kako joj se srce steže. Do tog trenutka nije shvatala koliko joj nedostaje njegov spokojan zdrav razum. Njegovo razumevanje. To što ume da je umiri kada sama gubi glavu.

A Karter i Silven... oni su sinoć stavili život na kocku da je spasu. A ona ih je sada napuštala.

Bože, kako si mi nedostajala.“

Loše vesti se brzo šire“

„Žao mi je što nisam bio tu.“ Usnama je dodirnuo mesto gde ju je lopta udarila. „Da ti pomognem.“

Od tog nežnog dodira Eli zadrhta i zagleda mu se u oči.

„Kartere, ubijalo me je to što nisam smela da kažem tebi. Ti si bio jedini kome sam želela da se poverim. Ali...“

„Ali mi nisi verovala.“

„Kad pričam o tome, zvuči gore nego što jeste. Bilo je i mnogo dobrih stvari. Ali koliko god da mi Karter nedostaje – a nedostaje mi – bez njega se osećam slobodno.“

„Moraš da se odlučiš, Eli. Ne želim da odabereš mene jer je Karter već zauzet. Želim da odabereš mene jer sam ja taj kojeg želiš