Semezdin Mehmedinović

prošlost je imaginativnija od budućnosti.

Čime se ti baviš?“, pitao me je.

„Pišem.“

„Za koga?“, pitao je.

Meni se dopalo to pitanje. Ne „šta pišeš?“, već „za koga?“, a to dolazi iz slavenskih represivnih društava, u kojima je pisanje uvijek povezano sa služenjem određenoj političkoj ideologiji

to isto ne bih mogao reći za sebe, jer ja i danas, eventualno, znam samo ono što ne želim, i tu se moja projekcija sebe u budućnosti završava.