Anabel Rivkin

Depresija koja me podstiče da se povučem u mračan, hladan ugao pred svakom odlukom – ma kako sitnom – koju treba doneti, pa na kraju sve vreme razmišljam o smrti zato što je ova bodljikava sumornost tako bolna, tako bolna, tako bolna.

Istinski si hrabra. Što se više plašiš, veći si junak.

Kriterijumi zasnovani na željama ljudi koji nas i ne poznaju.

Čudno nam svane kad shvatimo da izuzetna lepota nije uvek i sreća.

Nemamo više tela kakva smo imale s dvadeset. Hvala bogu, nemamo ni mozgove kakve smo imale s dvadeset!