њ ратује човјек са човјеком,
у њ ратују дневи са ноћима,
у њ ратују дуси с небесима. 2510
Т’јело стење под силом душевном,
колеба се душа у тијелу.
Море стење под силом небесном,
колебљу се у мору небеса;
волна волну ужасно попире, 2515
о бријег се ломе обадвије.
Нико срећан, а нико довољан,
нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука са човјеком:
гледа мајмун себе у зрцало! 2520