Lav Tolstoj

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

– Ah, ti si srećan čovek. Imaš sve što voliš. Imaš konje, imaš pse, imaš lov, imaš gazdinstvo.

– Može biti da sam srećan zbog toga što se radujem onome što imam i ne žalim za onim što nemam –

Kad se on osvrte, i ona okrete glavu. Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica, zaustaviše se na njemu ljupko i plašljivo, kao da ga je poznavala, i odmah zatim pređoše na gomilu sveta kao da nekog traže. U tom kratkom pogledu Vronski zapazi uzdržanu živahnost koja je igrala na njenom licu i preletala između sjajnih očiju i jedva primetnog osmejka koji je treperio na njenim rumenim usnama. Kao da je suvišak nečega toliko ispunjavao njeno biće da je i mimo njene volje izbijao čas u sjajnom pogledu čas u osmejku. Ona namerno ugasi svetlost u očima, ali se ova i protiv njene volje sijala u osmejku koji se jedva opažao.

„Ne, ti nećeš otići od nas, i nećeš postati drukčiji, nego ćeš biti onakav kakav si i bio: sumnjalo, večito nezadovoljan sobom; uzalud ćeš pokušavati da se popraviš, padaćeš; i večito ćeš očekivati sreću koja ti se ne dâ i koje nema za tebe.“
Ali to su govorile njegove stvari; a drugi glas u duši govorio mu je da se ne treba pokoravati prošlosti, i da čovek može sve od sebe učiniti.

Niko nije zadovoljan svojim položajem, ali je svako zadovoljan svojom pameću – izgovori diplomata francuski stih.69

, Bog daje krst, ali daje i snagu da se može nositi.

ostvarenje pokaza mu večnu grešku u koju padaju ljudi kad sreću zamišljaju kao ostvarenje želja

metnost pala, i kako, što više gledaš nove, tim više uviđaš kako su stari veliki majstori nedostižni

li nezadovoljnom čoveku je teško ne pokarati nekoga, i baš onoga koji mu je najbliži za ono čime je on nezadovoljan.

Alabin je davao ručak u Darmštatu; ne, nije u Darmštatu, već nešto amerikansko.