Bila sam ušla ne ispuštajući iz ruku poslednji kofer koji je ostao u mojoj bivšoj kući, sledeći uputstva, kao i uvek, s neodložnom potrebom da se osećam sigurno u svom novom okruženju: samoposluga, praonica veša, apoteka i teretana. To su, po rečima moje prijateljice Lorene, četiri strane sveta koje će mi služiti da se orijentišem u novom životu. Jer nikad ranije nisam živela sama i biće teško. Jer prošlo je već godinu dana otkako je Oskar otišao i treba da počnem da to prevazilazim. Jer žalost za umrlim ne sme trajati duže od godinu dana. I tačka.