Fridman Šulc fon Tun

Može li se čovek uverljivo i verodostojno zalagati za promene u društvu ako pritom ne počne od sebe samog i u malom krugu u kome ima neposredan uticaj?

Upravo to što je svaka poruka čitav paket, s mnoštvom saopštenja, čini proces međuljudske komunikacije tako složenim i tako podložnim poremećajima i problemima, ali i tako zanimljivim i uzbudljivim

Uopšte ne moram nešto da kažem da bih komunicirao.

smanjenim doživljajem sopstvenih osećanja, doduše, može se živeti, ali ne može se biti istinski živ.

kad čovek duboko u sebi oseća strah, razum nema pristupa.

Energija, dakle, treba da ide na uobličavanje budućnosti, a ne na žalbe zbog onog što je bilo.

glavna poruka više leži na strani otkrivanja sebe i govori: „Pazi ovamo, vidi ko sam ja, šta imam, koga poznajem, šta mogu!“ Takve poruke s ciljem da se imponuje ne dominiraju samo razgovorom na prijemima i zabavama; i

svako ne u sebi sadrži rizik da se onaj drugi naljuti i podseća na opasnu činjenicu da smo drugačiji od drugih – da mislimo, osećamo, hoćemo i želimo drugačije. Ova svest stavlja na kocku zaštićenost koju nam se čini da smo kroz jedinstvo dostigli.

Svaka komunikacija ima aspekt koji se tiče sadržaja i aspekt koji se tiče odnosa

Svaka komunikacija ima aspekt koji se tiče sadržaja i aspekt koji se tiče odnosa