Si Džej Tjudor

Gledanje u tu rupu što je zjapila u zemlji uz spoznaju da odatle nema povratka. Nema izgovora, nema vađenja, nema opravdanja koje mama može da pošalje profesoru. Smrt je konačna i apsolutna i to niko i nikako ne može da izmeni.

Mi mislimo da želimo odgovore, a zapravo želimo prave odgovore. To je u ljudskoj prirodi. Postavljamo ona pitanja za koja se nadamo da će nam pružiti istinu koju želimo da čujemo. Problem je u tome što istinu ne možeš da biraš. Istina ima taj običaj da je prosto istina. Jedini izbor koji uistinu imamo jeste hoćemo li da poverujemo u nju ili nećemo.

Zrelost je samo iluzija. U suštini nisam siguran da iko od nas ikad odraste. Mi samo postajemo viši i dlakaviji.

Jer ko smo mi ako ne ukupnost naših iskustava, svega onoga što smo sakupili u životu? Kad nam se to oduzme, ostane samo masa mesa, kostiju i krvnih sudova.

ima nekih stvari koje ne možeš nikome da kažeš, čak ni najboljim drugovima. I deca imaju tajne. Ponekad čak više nego odrasli.

Tako to ide kad si klinac. Umeš da pustiš. A to je sve teže što si stariji.

Ne oblikuju nas uvek naši uspesi, već i naši propusti. Ne laži; prosto istine koje ne kažemo.

Problem je u tome što istinu ne možeš da biraš. Istina ima taj običaj da je prosto istina. Jedini izbor koji uistinu imamo jeste hoćemo li da poverujemo u nju ili nećemo.

Budale hrle tamo gde se anđeli boje da kroče. Jesi li čuo nekad tu izreku?

– Nisam, gospodine. Šta znači?

– Pa, kako ja to shvatam, znači da je bolje biti budala nego anđeo.

, kako je to sam gosn Hrist kazao, ko je među nama bez greha? Većina ljudi je nekad u životu uradila nešto loše, nešto što bi voleli da mogu da vrate, nešto zbog čega se kaju. Svi mi grešimo. Svi mi u sebi imamo i dobro i zlo. Kad neko uradi jednu lošu stvar, zar sve ono dobro što je učinio treba da padne u zasenak? Ili možda postoje tako loše stvari koje nijedno dobro delo ne može da iskupi?