Kristin Fere-Fleri

Ako ona nije mogla da vidi unutrašnjost knjiga – te milione rečenica i reči, koje su vrvele poput kolonija mrava – knjige su videle nju.

Mora da je to ta čuvena ljudska sudbina, onaj paket koji se dobije na rođenju – svi smo, u suštini, zaptiveni, nepropusni za tuđa osećanja, nesposobni da dešifrujemo pokrete, poglede, ćutanja, svi smo osuđeni da se, s teškom mukom, sporazumevamo pomoću reči koje nikad nisu one prave

kad tonemo ne biramo slamku spasa