Kristin Fere-Fleri

Ako ona nije mogla da vidi unutrašnjost knjiga – te milione rečenica i reči, koje su vrvele poput kolonija mrava – knjige su videle nju.

Žilijet se žrtvovala zbog nje, priljubila se uz tanak pregradni zid koji je podrhtavao, ali na licu koje je videla iz profila ništa nije odavalo ni najmanju neprijatnost; na njemu je bila samo premorenost, teška poput debelog oklopa koji je s vremenom trajno srastao s njim i odebljao

Svaka knjiga je portret i ima najmanje dva lica.“

„Dva...“

„Da. Lice onoga ko je daje. U vašem slučaju, one koja je daje. I lice osobe koja je prima.“

Luksuzne muke, sitne radosti. One vezane za svakodnevnu rutinu: osećala je neku nejasnu zahvalnost kada bi kafa ujutru bila dobra i kada bi kiša, najavljena za celu sedmicu, padala samo noću. Kada televizijski dnevnik ne bi isporučio svoju uobičajenu dozu mrtvih i zverstava, kada je sa svoje omiljene bluze uspela da ukloni mrlju od crvenog pesta, za koju je Kloe tvrdila da se ne skida; kada je poslednji film Vudija Alena stvarno bio dobar..

svakodnevno dobro raspoloženje koje je delovalo tako lažno

Još dalje, s druge strane izloga, bila je ulica, vozila koja su se kretala mokrim kolovozom tiho škripeći, prodavnice, i stotine, ne, hiljade kutija koje se zovu „stanovi“, kojima se trguje i u kojima su hiljade takođe ambicioznih neznanaca, možda punih prigušenog gneva, ali i sanjara, ljubavnika, slepih ludaka koji vide bolje od drugih – gde li je to pročitala

Mora da je to ta čuvena ljudska sudbina, onaj paket koji se dobije na rođenju – svi smo, u suštini, zaptiveni, nepropusni za tuđa osećanja, nesposobni da dešifrujemo pokrete, poglede, ćutanja, svi smo osuđeni da se, s teškom mukom, sporazumevamo pomoću reči koje nikad nisu one prave

kad tonemo ne biramo slamku spasa

Neke knjige su plahoviti, nepripitomljeni konji, koji vas nose u neobuzdanom galopu, dok se vi, ne dišući, nekako držite za njihovu grivu. Neke su brodovi koji mirno plove po jezeru u noći punog meseca. Neke su pak zatvori

„Ja sam takođe bila prekrivena prašinom“, reče ona. „Nagomilala se a da ja to nisam osetila, shvatate?“