Edvard Krejg

dualizmom. Reč se može koristiti za bilo koje stanovište po kom se smatra da postoje (tačno) dv

Ali njeno daleko najčešće značenje odnosi se na učenje po kom se stvarnost sastoji iz dve sasvim različite vrste stvari ili supstance, a to su um i materija;

Niko od njih nije rešavao sitne zagonetke (mada su usput povremeno morali i njih da rešavaju). Oni su stupili u debatu da bi promenili tok civilizacije.

Kad neko počinje da se pita zašto se nešto događa, tu je pre svega samo reč o tome da osoba postaje malo svesnija nekih vidova sopstvenog ponašanja.

Znanje o toj vrsti veze vrlo je korisno: govori nam o tome šta da očekujemo. Štaviše, znati da se događa A zato što se dogodilo B može da poboljša našu kontrolu nad stvarima. U nekim slučajevima B će biti nešto što možemo da ostvarimo ili sprečimo da se desi, što će biti veoma korisno ako je A nešto što želimo ili pak hoćemo da izbegnemo.

Kada se zapitamo zašto voćke uvek padaju s drveća, na korak smo od toga da protresemo drvo.

„Malo ljudi razmišlja, a ipak svako ima svoje mišljenje.“

pravi Sokrat bavio etičkim pitanjima o pravednosti i vrlini („Kako treba da živim?“ povremeno se to naziva „sokratsko pitanje“)

Ovo je zapravo pozivanje na dobro poznat moralni argument: „Šta bi se desilo kad bi se svi tako ponašali?“ Kad ja nešto činim, to je kao da svima dajem svoju dozvolu da čine to isto, i moram da razmotrim posledice toga, a ne samo svog postupka.

Suština ovog odeljka jeste da je atinska država, koja se poredi s roditeljem, načinila Sokrata onim što on jeste; a on nije nezadovoljan kako je ona to učinila. Stoga on ima obavezu prema njenim željama, te je apsurdno pretpostaviti da bi mogao da ima pravo da joj se sveti.