Ida Linde

Znala sam da vreme za pojedinca nikada ne staje, pre nego što to smrt učini zauvek, ali u životu možeš imati osećaj da bi trebalo da stane. Sve se desi naizgled odjednom, poznate stvari poprime nove oblike i teško ti je da prepoznaš i sebe i druge. To je bolno traganje, i sve što želiš jeste da se vreme zaustavi dok ne dobiješ novu priliku da se prepoznaš u onome što je nekad bilo bezbedno. Ali vreme se nemilosrdno nastavlja i shvataš da tvoj bol nikom drugom ništa ne znači.

Zadatak je roditelja da stvori smisao u kome će dete da živi. Neki mogući prostor.