Jugana Stojanović

Jer je u svakoj promeni posejana klica nove promene.

onaj ko pomogne drugome da dođe do moći sam propada, jer se uvek nekome pomogne da dođe do moći lukavstvom i silom, a onaj ko ispliva na površinu gnuša se ta dva sredstva.

narod je po prirodi kolebljiv, pa ga je lako u nešto ubediti, ali ga je teško učvrstiti u tom ubeđenju.

Jer ljudi nas ujedu za srce ili iz straha ili iz mržnje.

A neosporno je da su u zabludi oni koji veruju da velike ličnosti mogu preći preko starih uvreda za ljubav novih dobročinstava.

Stoga, zlo treba počiniti odjednom, što se manje s njim odugovlači, manje i boli. Dobro treba činiti polako, postepeno, da bi se što bolje osetilo njegovo blagotvorno dejstvo.

tuđe oružje uvek sa tebe spada, ili te tišti, ili te sputava.

strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni

da se ne odvaja od dobra samo ako može, ali da, takođe, ume da zagazi u zlo, samo ako je potrebno.

na strani zaverenika su samo strah, zavist, bojazan od kazne,