Džordž R.R. Martin

Nju sam voleo više od svih

Samo, ona nikad nije uzvraćala ljubav. Ne oseća ona ništa ni prema meni, ni prema tebi, ni prema kome od nas. Ona je prosto jedno hladno malo dete.“

To je bila godina kada je kraljeva vojska propala, gore na severu, kraj nekog grada dugačkog imena koje Adara nije umela da izgovori.

Adara izvi vrat u drugom pravcu i vide stub dima kako se diže iza šume i reke.

e mogu?“, odgovorio je njen otac, pomalo zaplićući jezikom od vina. „Tako je, ne mogu. Ali teško je. Ona liči na Bet, ali u njoj nema ništa od Betine toplote. Znaš, zima je u njoj. Kad god je dodirnem, osetim jezu, i prisetim se da je Bet zbog nje umrla.“

ladan si prema njoj. Ne voliš je kao drugo dvoje.“
Adara se prisetila kako se njen otac tada nasmejao. „Ne volim je? O, Hale. Nju sam voleo više od svih, moje malo zimsko dete. Samo, ona nikad nije uzvraćala ljubav. Ne oseća ona ništa ni prema meni, ni prema tebi, ni prema kome od nas. Ona je prosto jedno hladno malo dete.“

Adara je imala tajnu zalihu osmeha, ali ih je trošila samo zimi.

Ledeni zmaj je dahom donosio smrt na svet, smrt, tišinu i studen. Adara se, međutim, nije bojala. Ona je bila zimsko dete, a ledeni zmaj njena tajna.

Otrčala je na najhladnije mesto koje je znala, u duboke pećine ispod rečnih litica, u hladno utočište, tamu i sigurnost.
I tu se u hladnoći skrila. Adara je

bila zimsko dete i studen joj nije smetala. A ipak je drhtala, skrivena.