Milosav Babović

Чудно је шта може да учини један сунчев зрак од душе човекове!

„Бедни“ нису само људи лишени материјалног благостања или неопходних средстава за живот већ и људи који су несрећни, сиромашни, понижени и тиме изазивају симпатије и саосећање. У том смислу појмови „бедни“, „понижени“ и „увређени“ могу се сматрати синонимима.

Сама сам му рекла, сама, да ничим нећу да га везујем. С њим је тако боље: узице нико не воли, ни ја, прва. А ипак волим да му будем робиња, добровољна робиња; да трпим од њега све, само нека је уз мене, само да га могу гледати! Чини ми се да бих пристала и другу да воли само да то буде преда мном, да и ја будем крај њега… Каква нискост, зар не, Вања?

Што год је врлина чистија, утолико више у њој има егоизма.

Још док бих прилазио коцкарској дворани, две просторије испред ње, чим бих само зачуо звецкање пресипаног новца – почињао бих сав да се тресем.

осећаш да је и најбеднији, последњи човек ипак човек, и да ти је брат.

уверавам вас да су све ове несреће, мада велике и тешке, ипак тренутне.

Кад бисте само знали колико ми лепих ствари она говори! Ја се тога никад не бих могао сетити; нисам се развијао како треба, погрешно су ме васпитавали.

моја срећа срушила се у том тренутку и живот се преломио надвоје.

Истина, треба све отворено признати: да ли од