Karlos Ruis Safon

Šest godina kasnije, odsustvo moje majke bilo je za mene još uvek opsena, gromoglasna tišina koju još nisam bio naučio da ućutkam rečima.

„Ponekad je bolje staviti mozak u pogon i iscrpsti ga nego ostaviti ga na miru da počne da se dosađuje i živog te pojede.”

„Divljaka ništa ne plaši kao žena koja zna da čita, piše, misli, i pride pokazuje kolena

Čovek se istinski zaljubi samo onda kad nije svestan da mu se to dešava. I ja sam se zaljubila u tog slomljenog i duboko nesrećnog čoveka mnogo pre nego što sam i posumnjala da mi se dopada. On, koji me je uvek čitao kao otvorenu knjigu, strahovao je za mene.

Svetlost svitanja cedila se s balkona i simsova u dahovima kose svetlosti koji nisu dopirali do tla.

lenjost majka svih zala,

Ono što je teško nije tek zaraditi novac – jadao se. – Teško je zaraditi ga radeći nešto čemu vredi posvetiti život.

Pogledao sam je onako kako se gleda voz koji ti upravo beži

– Ono što je teško nije tek zaraditi novac – jadao se. – Teško je zaraditi ga radeći nešto čemu vredi posvetiti život

Bea kaže da umetnost čitanja odumire veoma polako, da je to intimni ritual, da je knjiga ogledalo i da u njoj možemo da pronađemo samo ono što već nosimo u sebi, da u čitanje unosimo mozak i dušu, a da su to dobra svakim danom sve ređa.